...upoznajem ih sve vise.Cak i neki za koje sam mislila da su u potpunosti nesposobni za takvo nesto,cine to.Nedostatak ljubavi i veza u mom zivotu,omogucio mi je razvoj jedne posebne vjestine.Mislim da vec po pogledu,pokretu ili cak nekakvom neprirodnom nacinu na koji ljudi sute i ne rade nista,mogu prepoznati varalice.Nasim domacim jezikom receno,zabadalo sam,pa se nekad mijesam i u tudje zivote.Ali to nije bas tako,ja ne reagujem...ne dajem do znanja ljudima da znam njihovu strasnu tajnu.Ne volim plasiti ljude,a strah da neko zna takvo nesto o tebi,spada u kategoriju strahova...barem ja tako mislim.Tako sam danas pricala sa osobom A...on je inace moj rodjak i dugo vremena bio mi je i najbolji prijatelj s tim sto smo se u zadnje vrijeme i previse udaljili.Ali kad god da ga vidim,redovno ga ispeglam o svojim prenosima i naravno ljubavnim problemima a on to jadan strpljivo slusa i daje mi savjete.Nikad,ili vrlo rijetko prica o sebi.Nije sad da to nesto smeta ljudima,jer zna se da ljudi inace vise vole pricati o sebi i svojim problemima nego slusati druge.A ja sam danas bila strasno lose.U prolazu vidim da mu svijetli mobitel dok on prica s nekim momkom,i naravno i ne vidi to.Svi koji me znaju sigurno bi potvrdili da nisam uopste zainteresovana za tudje poruke,pozive ili recimo sadrzaje ormara...ali valjda nehoticno pogledam i vidim da je dobio poruku od M (to je inace jedna njegova jako dobra prijateljica,malo mladja,dobra samo tako...doduse ne prica puno,al eto kasnije sam saznala da je upravo to ono sto muskarce dovodi do ludila..u pozitivnom smislu).I sad kazem ja njemu da je dobio poruku od nje i da sam totalno nenamjerno pogledala.On je ono cool naravno..jer je takav uvjek.I dok on cita poruku ja uporno pokusavam da se sjetim jos nekih sitnica vezanih za nju,jer to sto mu je ona poslala poruku nije cudno uopste.Mislim,znam da su se nekad nesto muntali al to je vec dok su bili mladji...mislim da su i spavali skupa i da joj je on bio prvi ali sad nisam skroz sigurna u to.I tako ja saznajem sad neke nove stvari....M je u vezi sa momkom vec nekih 2 god...Medjutim,ja ko ja....nesto kontam,njuskam...A definitivno nije u stanju lagat,bar ne jedan na jedan ili dok nekome nije zivot u pitanju.Saznajem jos nesto....ta ljubav izmedju M i njenog momka je strasno opsesivna...on naravno misli da ima pravo da joj zabrani da pusi,pije,plese i ne daj Boze izadje s jaranicama vani bez njega.Sve on to radi u najboljoj mjeri,ali ne vidi koliko to nju gusi.Zato ona ne prica puno,ne pokazuje emocije i opcenito je zatvorena... I sad dok se ja rodjaku nastavljam jadat i pricat mu o nekom ponovnom susretu sa bivsim a tesko preboljenim momkom,pocele su se sklapat neke kockice.I sad ja necu da ga peglam bas toliko pa mu govorim da mi slobodno kaze ako vec mora da ide jer nase prijateljstvo je takve prirode da ga te stvari ne bi ni malo uzdrmale,pogodile...ono,sasvim su normalne.I tako on kaze da mu nisam dosadna ali da za pola sata mora ici naci se s nekom djevojkom....hmmm...ja vec pogadjam ko je to a on zaprepasteno gleda i pita kako sam pogodila?! I tako on meni priznaje da se vidjaju vec neko vrijeme,da je ona tako super...i milion nekih detalja od kojih mi je vec zlo a mene samo interesuje sta su kontali dalje.Odgovor ne da me je hladno pogodio,vec me je fakat oborio s nogu:NISTA! Nista???? Uzivaju dok traje. Ona ce navodno ostavit momka al to uopste ne znaci da ce njih dvoje zapoceti bilo sta.....sad ja kontam...aaaaaaaa...al shvatam!Njima treba neko da pobjegnu od svog dosadnog zivota i nadju malo uzbudjenja.Nista vise....nema ljubavne price i happy end-a.Kontam da li bi ja to mogla?!Hmmm..neznam......
